Radno vreme jedne od nas

Nije lako biti knjigovodja?   Ta baš….

Počinje mi dan… Buđenje oko šest, prirodnim putem, bez budilnika i alarma… Da se razumemo, ja sam iz one generacije kada se znalo da treba da se legne do 10h i ustaje rano. Moja generacija je rasla uz poslovicu „Ko rano rani dve sreće grabi’’, a ne uz izopačenu „Ko rano rani sanjiv je ceo dan’’.

Buđenje počinje uz uzimanje mobilnog telefona i pregled e-mail-ova. U ovo vreme odgovorim svim noćnim pticama, pa kako oni moje buđenje organizuju sa neki put baš ne veselim temama, tako i ja njih razbuđujem.
I onda kafa… crna i ’natenane’. Da me niko nije pipnuo u to vreme! Pa tuširanje, pranje zuba, šminkanje i put ka kancelariji. Odlično je ako je na radiju pesma Džinksa „Idem tamo gde je sve po mom…“ tu se pronađem skroz.

I onda ’upadam u ludilo’. Kom klijentu treba obračun zarada, kome faktura treba da se uradi. Da li ste pravilno iščitali član 10 Zakona o PDVu? Neki put mi se čini da telefoni zvone i zvone i da je klijente neko pustio sa semafora, pa svi u kancelariju ulaze u grupama.

Nekad se znao red brate mili, a sad nam svima treba sad i odmah sve. Neki put posmislim da sve manje knjižimo a sve smo više pravnici, kuriri i psiholozi, a ako me neki od klijenata pozove na kafu u kafić odmah znam da je neka frka i setim se svog dede i njegovih reči „Kad dođu po tebe na njivu znam da se nešto desilo kod kuće“.

I eto već podne, tu ostajemo sami i onda tek možemo da se mešamo u svoj posao do mile volje, a to nekada traje do 17h, a nekada Boga mi i do 19h. Dalje od toga ne dam da se radi, jer bi onda sutra bili kao isceđene krpe.
Jednom sam se požalila klijentu da mi je naporno i dobila odgovor „Šta hoćeš, nisi ni na kiši, ni na snegu“ i Boga mi, tako je.

Divno je biti knjigovođa jer je sve u vašim rukama. Klijente pustite da rade i da zarađuju i za njih i za Vas, a Vi se trudite da njihov novac sačuvate, da vodite računa o propisima i da im budete od pomoći poput suflera u pozorištu.
Da se razumemo, neka domaćica baš nisam, može sudopera da bude puna posuđa i sve će to lepo mašina uveče da opere, ali papir ne sme da bude nerešen ili ne daj bože zaturen.

I onda popodne ’natenane’, što bi Jana rekla „Vi banaćani kao da ste svi na bensedinima“, pa uveče do 21h bazen da operem mozak od svih i da preporodim kičmu.
Stigosmo do 22h, do patofni, pidžame i bade-mantila.

Dragi moji, pronađite smisao u svom poslu. Organizujte dan po svom, neka bude nekad „misliću o tome sutra’’ kao Skarlet o Hara i imaćete vremena i volje za sve.

Biti knjigovođa je baš lepo, ako posao učinite lagodnim i zabavnim.

Voli Vas Galićka!